ALKOHOLIZAM

Zavisnost od psihoaktivne supstance (PAS) podrazumeva da osoba zbog psihičkih ili fizioloških razloga(zavisnosti) ne može lako da prestane da upotrebljava supstancu(droga, nikotin, alkohol, lekovi i sl.). Kao posledica neumerenog uzimanja psihoaktivne supstance osoba zanemaruje svoje ostale životne aktivnosti i time dolazi do poremećaja zdravlja na somatskom, psihičkom i socijalnom nivou.

DEFINICIJA ZAVISNOSTI PREMA SZO (Svetska zdravstvena organizacija)-“Zavisnost je stanje periodične ili kontinuirane inoksikacije prouzrokovane ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetskih droga”. Zavisnost je na fiziološkom i psihičkom nivou.

Psihičku zavisnost karakteriše:

1. HABITUACIJA-stalna potreba, želja, žudnja da se uzima psihoaktivna supstanca i da se do nje dodje na bilo koji način;

2. TOLERANCIJA- povećanje količine unesene supstance jer do tada uzimana ne dovodi do željenih efekata

3. Štetni efekti po opšte zdravlje pojedinca i društva zbog uzimanja PAS

4. PSIHIČKA I FIZIOLOŠKA ZAVISNOST od efekata PS

5. ŽELJA  da se prekine uzimanje PAS ali bez uspeha čak i doza da se smanji

6. KONTINUIRANI unos PAS iako postoji saznanje da dolazi do narušavanja opšteg zdravlja osobe ili narušavanja postojećeg

7. PROGRESIVNO ZANEMARIVANJE alternativnih zadovoljstava ili interesovanja zbog uzimanja PAS

8.APSTINENCIJALNI SINDROM

Kao i da se sva dnevna aktivnost uglavnom svodi na nabavku PAS.

Fiziološka zavisnost može da postoji ili ne, zavisno od vrste supstance koja se upotrebljava. Klinički kriterijumi fiziološke zavisnosti zavise od postojanja tolerancije ili apstinencije.

U toku uzimanja supstanci može da se javi AKUTNA INTOKSIKACIJA, koja podrazumeva stanje neposredno posle preteranog unosa PAS, a koje dovodi do niza smetnji na psihičkom i psihofiziološkom nivou specifičnom za konkretnu supstancu.

Težina zavisnosti se odredjuje na osnovu težine socijalnih, somatskih ili psihičkih posledica, i može biti blaga, srednja ili teška zavisnost. Remisija može da bude, zavisno od toga da li ima recidiva i koliko traje remisija: kompletna, parcijalna, održavana puna, održavana parcijalna.

APSTINENCIJALNI SINDROM-podrzumeva grupu simptoma različitog obima i izraženost koja se javlja nakon apsolutnog ili relativnog ponavljenog i običnogno produženog uzimanja PAS uz obavezno kompromitvanje socijalnog, radnog i interpersonalnog funkcionisanja. Početak i tok apstinencijalnog sindroma je vremenski ograničen i odgovra tipu i dozi PAS

Bolesti zavisnosti(BZ) imaju neke svoje specifičnosti, ali imaju i neke sličnosti u nastanku, toku i posledicama:

Ø neposredni uzročnici bolesti (nikotin, alkohol, droga, farmakološke supstance) generišu uživanja, naviku i zavisnost-robovanje PAS-i, droga/drogi,

Ø društveno su uslovljene, nastale pod dejstvom okoline,

Ø  masovne su i prisutne u svim zemljama sveta,

Ø  imaju istu patogenezu (nastanak bolesti), nikotin, alkohol, droga i neurofarmakološke supstance (tablete) menjaju nivo dopamina u mozgu (neurotransmiter koji kontroliše raspoloženje i zadovoljstvo),

Ø imaju brojne štetne posledice po zdravlje, materijalno i moralno stanje pojedinca, porodice i društva,

Ø lečenje zavisnika je vrlo složeno, dugotrajno, i veoma skupo (izuzev odvikavanja od pušenja) i uglavnom neizvesno,

Ø prevencija je osnov za suzbijanje zavisnosti.

Mnoge teorije objašnjavaju nastanak BZ-i (biološke, psihološke i socijalne teorije...) ali uvek su prisutna, uglavnom, tri uzročna faktora posebno značajna za nastanak, tok i ishod bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti:

1. Ličnost (dete, adolescent, odrasla osoba),

2. Psihoaktivna supstanca (nikotin, alkohol, droga, tablete),

3. Sredina (porodica, grupa, zajednica...).

1. Ličnost —svaka osoba, u svom razvoju, pod uticajem socio-kulturne matrice (kalupa), tradicije, obrazovanja i porodičnog vaspitanja, usvaja odredjene norme, vrednosti, obrasce mišljenja i delovanja, odnosno u interakciji sa socijalnom sredinom uskladjuje svoje željei socijalna ograničenja i stvara svoj autentičan život. Struktura ličnosti je poremećena naslednom i/ili stečenom dispozicijom. Ljudi žive u istim uslovima — neki ne puše, ne piju, ne upotrebljavaju drogu, drugi sve obratno. Zajedničke karakteristike u zavisničkoj strukturi ličnosti su:

• osećanje manje vrednosti,

• osećanje dosade, brzo i lako reagovanje na izazove,

• zavisnost od drugih.

 2. Droga (nikotin, alkohol, droga, tablete) — sa svojim specifičnim farmakodinamskim svojstvima deluje preko limbičkog sistema (stariji deo mozga — centar za emocije, za rad vegetativnog nervnog sistema — srca, krvotoka, varenja...), odnosno pomoću dopamina reguliše osećanja, raspoloženja, želje, misli i motivaciju.

3. Sredina — obrazovanje, stavovi, običaji, navike, tradicija, legislativa... prema PAS su bitni za nastajanje, širenje i suzbijanje BZ, u svim sredinama i državama, jer „društvo“, počev od porodice, vršnjaka, škole, susedstva... modelira čoveka, njegovo ponašanje pa i odnos prema ovim socipatološkim pojavama.

ALKOHOLIZAM

“Alkoholizam je neinfektivna epidemija XXI veka.

Po morbiditetu (oboljevanje) i mortalitetu (smrtnost),

zavisnost od alkohola nalazi se na trećem mestu među

svim poremećajima zdravlja (iza kardiovaskularnih i

malignih oboljenja). To je socio-medicinska "bolest broj

tri" u svetu. Alkohol je društveno prihvaćena, legalna

“droga”.”

Čovek je još pre više hiljada godina znao da se vrenjem (fermentacijom) dobijaju alkoholna pića. Pivo je bilo poznato u starom Egiptu, još 5.000 godina pre nove ere. Pre nove ere ljudi su pravili i vino, a prvi opis destilacije potiče iz IX veka. Prvi opisi alkoholom prouzrokovanih poremećaja nađeni su na pisanim dokumentima (spomenicima) iz starog Vavilona, Egipta, Grčke i Rima. Hipokrat: "Pijanstvo je samovoljno izazivanje ludila". Još 1000 godina pre n. e. Spartanci su alkoholičarima odsecali noge. Rimljani su ih smatrali bolesnim ljudima.

Najstariji pisani dokument o alkoholnim pićima kod Srba - pismo kralja Vladislava - XIII vek (vladao između 1233. i 1242. godine). Poraz Srba u Maričkoj bici (1371. god.) bio je zbog opijanja vojske veče pre bitke. Rakiju Srbi počinju da prave tek sa dolaskom Turaka (XIV vek). U XIX veku, od 1891. do 1895. godine, u Srbiji se trošilo 39 litara alkoholnih pića po glavi stanovnika, a u Austrougarskoj 13 litara! U Dušanovom zakoniku, član 166. odnosio se na kažnjavanje alkoholičara koji učine neko prekršajno ili krivično delo.

SZO je 1951. godine prihvatila alkoholizam kao bolest.

Reč alkohol je arapskog porekla ("Al-kohl") i znači "vrlo fin". Nema jasne i opšte prihvaćene definicije. Većina definicija sadrži tri osnovne karakteristike alkoholizma:

1. Dugotrajno, prekomerno pijenje

2. Psihička i fizička zavisnost

3. Zdravstvene i socijalne komplikacije

Definicija SZO (1951.): “Alkoholičar je osoba koja prekomerno uzima alkoholna pića, kod koje se razvila psihička i fizička zavisnost od alkohola i koja pokazuje duševni poremećaj ili takve poremećaje ponanjanja koji ukazuju na oštećenost fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosa sa drugima i poremećaj socijalnog stanja". Druga definicija: "Alkoholizam je svaka upotreba alkoholnih pića, koja prouzrokuje štetu individui ili društvu, ili oboma". Definicija Hudolina (1982.): “Alkoholičar je osoba koja je dugotrajnim, prekomernim pijenjem postala zavisna od alkohola, i kod koje su se usled toga razvila zdravstvena oštećenja i socijalne poteškoće pristupačne klasičnim medicinskim i socijalnim postupcima”. Ovi simptomi se moraju verifikovati, a ne smeju se pretpostaviti samo na osnovu anamnestičkih podataka.

Najnovija definicija SZO:”Alkoholizam postoji kada osoba zbog konzumiranja alkoholnih pića naraušava svoje fizičko, psihičko, socijalno i ekonomsko funkcionisanje ili se samo naziru prodromi sa ovakvim posledicama”.

ZAVISNOST OD ALKOHOLA

Psihička zavisnost

Pije da bi psihičke teškoće u dodiru za stvarnošću lakše savladao; svaku nepriliku rešava alkoholom (“psihička glad za alkoholom”, neodoljiva želja, žudnja za alkoholom, emocionalna zavisnost). Obično je glavna karakteristika psihičke zavisnosti gubitak kontrole u pijenju, ali mogu da apstiniraju. Ova neodoljiva želja, žudnja za alkoholom je centralna komponenta alkoholne zavisnosti. Anatomska osnova žudnje: aktivacija subkortikalnih struktura (mezolimbički dopaminergički sistem), pre svega nucleus accumbens-a i hipokampusa. Nucleus accumbens je centar sistema nagrade; od njega neuroni idu do amigdala i frontalnog korteksa; amigdala = kontrola emocija i procesi pamćenja; u frontalnom korteksu se vrši integracija ulazećih senzornih informacija; oštećena frontalna kontrola uključena je u nastanak opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) i fenomena žudnje. Žudnja za supstancom je slična "prisili" kod OKP-a. Pod dejstvom alkohola dolazi do porasta koncentracije dopamina u nucl. accumbensu i prijatnog, uzbuđenog stanja. I same lokacije gde zavisnik uzima supstancu mogu da budu "pozitivna potkrepljenja" za uzimanje iste (situaciona zavisnost = pijenje samo u određenim situacijama, prilikama, mestima). Serotonin i endogeni opijati utiču na dopaminsku aktivnost na nivou nucl. accumbensa. Kod većine alkoholičra niži je nivo serotonina

Fiziološka zavisnost

”Metabolička glad” za alkoholom. Glavna karakteristika je nemogućnost apstinencije. SZO je 1981. godine naziv fizička zavisnost zamenila terminom neuroadaptacijsko stanje. Podrazumeva svakodnevno pijenje, odmah izjutra. Ako koncentracija alkohola padne u krvi, javljaju se apstinencijalni simptomi: tremor, nemir, razdražljivost, glavobolja, mučnina, povraćanje, depresivna simptomatologija. I delirium tremens je često samo apstinencijalni sindrom. Obično nema gubitka kontrole u pijenju, ne zapada u teška pijana stanja, ali je stalno pod dejstvom alkohola. To je “organska glad” za alkoholom; on postaje deo metaboličkih procesa u organizmu. Fiziološka zavisnost od alkohola, nastaje unošenjem 150ml čistog alkohola dnevno (10 čašica žestokog pića-300ml; "5 duplih viskija").

Tolerancija (podnošljivost)

Vremenom je potrebna veća količina alkohola da bi se čovek napio. Javlja se zbog poremećaja prenosa nadražaja u CNS-u. Radi se o adaptacijskim promenama CNS-a, te se može govoriti o celularnoj ili farmakodinamskoj toleranciji. Kod povećane tolerancije na alkohol, kod nekih ljudi javlja se i porast tolerancije na druge lekove (barbiturati i nebarbituratni hipnotici). Može se razviti i kod umerenih konzumenata. Postignuta tolerancija se ne smanjuje bez obzira koliki je period bio izme|u dva pijenja. U toku razvoja alkoholizma, u odnosu na toleranciju, razlikujemo nekoliko faza:

1. Privikavanje na alkohol, lagani porast tolerancije.

2.Alkoholizam-postignuta tolerancija ostaje dugo nepromenjena. Po nekim autorima, tolerancija raste zbog hipertrofije jetre, a kada nastupi smanjenje jetre (ciroza) tolerancija pada.

 3. Završna faza alkoholizma-pad tolerancije (opijenost i posle malih količina alkohola).

ETIOLOGIJA ALKOHOLIZMA

Nema jedinstvenog uzroka alkoholizma. Nije vezan za socio-ekonomski status pojedinca ili zajednice, nije nasledna bolest, iako se češće sreće u pojedinim porodicama.

Uzroci su multifaktorski (biološki+psihološki+sociokulturni):

I Biološke teorije

1. Genetske

 2. Metaboličke

3. Neurotransmiterske

 Nedostatak svih ovih bioloških teorija je taj što se ne zna da li je neki poremećaj uzrok ili posledica alkoholizma.

II Psihološke teorije

1. Bihejvioralna teorija učenja (teorija potkrepljenja instrumentalno učenje-nagrada i kazna). To je uslovljen način ponašanja. Teorija socijalnog učenja (učenje po modelu).

2.Psihoanalitička teorija (oralna fiksacija, autodestruktivne tendencije, latentna homoseksualnost).

 3.Transakciona analiza - Teorija igara (uloge: “Alkoholičar”, “Progonilac”-supruga, “Spasilac”- doktor, “Glupan”-prijatelj, “Veza”). Supruga u toku dana je “Glupan”, zatim “Progonilac”, potom “Spasilac”. Cilj igre je održavanje homeostaze.

III Sociokulturne teorije (uticaj sredinskih faktora)

 "Kulturna prohibicija" = Muslimani i Jevreji (zbog vere redak alkoholizam).

Sociokulturni faktori deluju preko porodice, ona prenosi obrasce ponašanja.

KARAKTERISTIKE ALKOHOLIČARA

1. Neodgovornost

2. Manjak samodiscipline

3. Gubitak socijalne uloge

4. Lažljivost

5. Sebičnost

6. Promena odnosa prema ljudima

7. Površnost

8. Lakomislenost

9. Gubljenje ranijih interesovanja

10. Burne reakcije na osujećenje

11. Nepriznavanje i nepoštovanje autoriteta

12. Poremećene emocije i aleksitimija

Tri su osnovne karakteristike (crte) ličnosti alkoholičara:

 1. Ekstremno niska tolerancija na frustracije

 2. Nesposobnost da podnesu anksioznost i tenziju

3. Ekstremni narcizam i ekshibicionizam

DIJAGNOSTIKA ALKOHOLIZMA I ALKOHOLOM IZAZVANIH POREMEĆAJA

Alkohol dovodi do širokog spektra poremećaja, od intracelularnog do interpersonalnog! Alkoholom izazvani poremećaji:

1. Akutno pijanstvo

2. Alkoholizam 

3. Komplikacije u toku razvoja alkoholizma

1. AKUTNO PIJANO STANJE (akutna intoksikacija)

Radi se o akutnoj alkoholnoj intoksikaciji (akutni moždani sindrom). Posledica je jednokratne upotrebe vee količine alkoholnih pića, a može se javiti kod svakog pojedinca. Ređe se javlja i nakon unošenja manje količine alkohola (osobe sa organskim oštćenjem mozga, alergija na alkohol...). Slika akutnog pijanog stanja zavisi od koncentracije alkohola u krvi, a ona zavisi od količine popijenog pića, telesne težine osobe, jačine pića, brzine kojom se pije, da li se pije na prazan želudac ili ne. Koncentracija u krvi je veća ako se pije žestoko alkoholno piće, naglo i na prazan želudac. Nesposobnost za rad nastupa ranije nego što se u govornom jeziku naziva pijanstvom (spoljašnji psihofizički znaci). Stepeni pijanstva mere se koncentracijom alkohola u krvi od 0 do 5 promila. Iznad 5 promila dolazi do smrti. Razmak izme|u narkotičke i letalne doze je preuzak, zato se ne koristi za narkozu. Letalna doza je oko 5gr alkohola na kg telesne težine. Kod dece je nešto niža.

Faze alkoholne opijenosti:

1. Faza ekscitacije (lakog pijanstva) 0,5-1,5 promila

2. Faza pravog pijanstva 1,5-2,5 promila

3. Faza narkotičkog dejstva 2,5-3,5 promila

4. Komatozni stadijum 3,5-5 promila (često se za 5-10 časova završava smrću usled paralize centra za disanje)

 5. Smrt - preko 5 promila

MAMURLUK (KAKOFORIJA, HANG-OVER SINDROM)

To je mučno, neugodno stanje nakon jačeg akutnog pijanstva, pošto je nestalo alkohola u krvi. Simptomi: mučnina, povraćanje, vrtoglavica, malaksalost, slabost. “Moralni mamurluk” se javlja kod alkoholne amnezije, kada ne zna šta je sve radio u pijanom stanju. Izraženiji je mamurluk kod neurotičnih osoba. Teži je mamurluk od piva nego od ostalih alkoholnih pića. Terapija: kofein, vitamini, analgetici.

2. ALKOHOLIZAM

Faze u pijenju alkoholnih pića: apstinencija > umereno pijenje > trening faza > pretoksikomanska faza > toksikomanska > terminalna faza.

Uobičajena podela faza alkoholizma:

1. Pretoksikomanska faza (povećanje tolerancije i psihička zavisnost).

2. Toksikomanska faza (fizička zavisnost; postoje svi znaci alkoholne zavisnosti).

Glatova šema razvoja alkoholizma u 4 faze:

1. Prealkoholičarska faza: Pijenje u cilju olakšanja tegoba (brige, problemi). Traje nekoliko meseci do nekoliko godina. Povećanje tolerancije na alkohol (može da popije do 10 puta veće količine alkohola nego ranije).

2. Prodromalna faza: Alkoholna amnezija ("prekidi filma")-nepotpuna retrogradna amnezija.

3. Krucijalna (kritična) faza: Gubitak kontrole u pijenju ("fenomen prve čaše"). Prva lečenja su u ovoj fazi.

 4. Hronična faza: Počinje redovnom jutarnjom čašicom alkohola. Pad tolerancije ("jedna čaša malo, dve mnogo"). Česte su alkoholne psihoze. “Stigao je do dna: fizičkog, mentalnog, moralnog, socijalnog”.

Tipovi alkoholičara

Po nekim autorima, alkoholičari se, prema kliničkoj slici, dele u sledeće grupe:

-alfa alkoholičare karakteriše stalna psihička zavisnost da bi olakšali stanje napetosti, telesnih i duševnih teškoća  koje osećaju bez konzumiranja alkohola. Nikada ne dolazi do razvoja teže slike i ne postoji gubitak kontrole, nemogućnost apstinencije ili pojava samog apstinencijalnog sindroma.

-beta alkoholičare odlikuje redovno uzimanje alkohola, obično uz obrok, nema apstinencijalnog sindroma ali postoji psihička zavisnost i telesne tegobe.

-gama alkoholičare karakteriše puna zavisnost, i psihička i fizička, povećanje tolerancije i pojava apstinencijalnih simptoma po prekidu konzumiranja alkohola.

-delta alkoholičari mogu da kontrolišu količine unetog alkohola ali ne mogu da apstiniraju jer se odmah pojavljuju simptomi apstinencije. Alkohol je sasvim ugrađen u njihov metabolizam  nervnog sistema i svaki prekid unošenja dovodi do simptoma.

-epsilon alkoholičari su karakteristični po tome što  alkohol konzumiraju povremeno, u naletima, pa neki autori smatraju ovakav alkoholizam jednim vidom epilepsije.

Sa socijalnog stanovišta u razvoju alkoholizma postoje dve faze:

1. Faza porodičnih oštećenja

Na poslu krije zavisnost, kući to ne može, te se porodica raspada, ili se menju uloge u porodici.

2. Faza društvenih oštećenja

Ne može održati svoje mesto ni u društvu. Propadanje na svim poljima (radno, etičko, socijalno).

APSTINENCIJALNA KRIZA

Apstinencijalna kriza predstavlja poremećaje nakon prestanka uzimanja alkohola. Po nekim autorima, delirium tremens je samo apstinencijalni sindrom. Apstinencijalni sindrom se može javiti i kada se naglo smanji unos alkohola. Simptomi krize počinju 8 časova nakon poslednjeg pića, pik je za 2-3 dana, a polako nestaju nakon 4-5 dana. Za vreme apstinencijalne krize mogući su epileptični napadi, koji se javljaju, najčešće, drugog dana apstinencije. Glavni simptomi apstinencijalnog sindroma su:

I Gastrointestinalne smetnje

 1. Gubitak apetita

2. Mučnina

3. Povraćanje

4. Proliv

II Psihomotorni poremećaji

 1. Tremor

 2. Grčevi mišića

III Smetnje opažanja

 1. Hiperakuzija

 2. Parestezije

 IV Psihički simptomi

1. Opšti nemir

 2. Smetnje sna

 3. Iluzije

 V KVS i vegetativne smetnje

1. Znojenje

 2. Porast krvnog pritiska

 3. Promene pulsa

Ako su ove smetnje značajno izražene, a praćene dehidratacijom i skokom temperature, može doći i do letalnog ishoda.

U teže oblike apstinencijalnih smetnji spadaju (obavezna je hospitalizacija):

 1. Delirijum tremens

 2. Epileptični napadi

 3. Jak psihomotorni nemir

U lakše oblike apstinencijalnih smetnji spadaju:

1. Glavobolja

 2. Nesanica

3. Bol

 4. Poremećaj varenja.

 Apstinencijalni sindrom se može javiti i kod novorođenčeta majke alkoholičarke (par sati ili dana nakon poro|aja).

3.KOMPLIKACIJE ALKOHOLIZMA: organska oštećenja i psihičke komplikacije

ORGANSKA OŠTEĆENJA

OŠTEĆENJA ORGANA ZA VARENJE

 1. Usna duplja: parodontoza, karijes, karcinom jezika, ždrela.

 2. Jednjak: gastro-ezofagealni refluks, upala sluzokože. Karcinomi jednjaka su 5 puta češći kod alkoholičara!

 3. Želudac i creva: gastritis sa jutarnjim povraćanjem, vomitus matutinus; u početku alkoholizma želudačna kiselina se luči više, a kasnije se smanjuje; česta je i varikoza kardije želuca, gde postoji velika opasnost od krvarenja.

4. Jetra (oboljenja jetre kod 20% alkoholičara): masna infiltracija, ciroza i karcinom jetre.

OŠTEĆENJE KARDIOVASKULARNOG I MIŠIĆNOG SISTEMA

Nedostatak B1 vitamina uzrokuje oštećenje srčanog mišića:

1. Minhensko pivsko srce, alkoholna srčana bolest, alkoholna kardiomiopatija (alkoholna beri-beri). Alkohol širi krvne sudove zdravog miokarda, ali pogoršava prokrvljenost obolelog dela miokarda.

 2. Alkoholna miopatija poprečno-prugastih mišića: uzrok je direktno dejstvo alkohola + nedostatak vitamina (ređ|a kod žena):

Akutni oblik: bolovi, napetost i edem mišića. Hronični oblik: atrofija i slabost pretežno proksimalnih mišića. Nema bolova, a tok je progresivan.

OŠTEĆENJE ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM

1. Oštećenje štitne žlezde

2. Oštećenje nadbubrežnih žlezda

3. Oštećenje polnih žlezda

4. Oštećenje pankreasa: česta je akutna nekroza pankreasa sa smrtnim ishodom. Ovo oštećenje pankreasa se može javiti i kod teškog opijanja nealkoholičara. Pored akutne nekroze pankreasa, čest je i alkoholni pankreatitis.

OŠTEĆENJA KOŽE

Nastaju najčešće zbog nedostatka vitamina i promena na krvnim sudovima direktnim dejstvom alkohola, ali i kao sekundarne promene zbog alkoholnih oštećenja drugih organa.

1. Pelagra alkoholičara.

2. Alkoholni eritem - posledica oštećenja probavnih organa viscerokutanim refleksom (preko parasimpatikusa nadražaj se prenosi do kože i zato se javlja eritem).

3. Rozacea - nastaje zbog hroničnog oštećenja krvnih sudova kože. I nju prate hronične upale sluzokože digestivnog trakta.

4. Alkoholna rinofima - to su kvrgaste izrasline na nosu, uvećanje i zadebljanje nosa.

5. Kožna porfirija - javlja se zbog oštećenja jetre.

ALKOHOLNA POLINEUROPATIJA (Polyneuritis alcoholica, alkoholna upala nerava)

Najčešće su zahvaćeni periferni nervi ekstremiteta, ređe moždani. Nastaje degeneracija zbog deficita tiamina. Manifestacija: bol i parestezije u stopalima, mišićima, slabost distalnih delova ekstremiteta. Slične promene u lakšem obliku javljaju se i na gornjim ekstremitetima. Mišići su  hipotonični i atrofični. U krajnjem stadijumu mo`e postati i nepokretan. Alkoholna polineuropatija je redovni pratilac Korsakovljeve psihoze(Psychosis polyneuritica). Patoanatomski: degenerativne promene koje zahvataju mijelinski omotač perifernih nerava. Terapija: vitamini B grupe, adekvatna kalorična ishrana.

ATROFIJA VELIKOG MOZGA

Radi se o gubitku moždanog tkiva, tj. o njegovom smanjenju. Kortikalna ili subkortikalna atrofija. Pri izrazitoj subkortikalnoj atrofiji dolazi do velikog proširenja moždanih komora. Klinička slika ne mora da odgovara težini atrofije. Posledica atrofije je  intelektualno i moralno propadanje ličnosti. Atrofične promene su posledica metaboličkih poremećaja koje izaziva alkohol, a ovi poremećaji su posledica hipovitaminoze, naročito B1 vitamina.

CEREBELARNA ATROFIJA

Javlja se skoro kod svih alkoholičara. U dva oblika: a) Zahvata duboke slojeve b) Zahvata, pre svega, koru malog mozga, naročito velike Purkinjeove ćelije.

Klinička slika: smetnje ravnoteže, tremor, dizartrija, poremećaj koordinacije pokreta, smetnje hoda. Etiologija: vitaminski deficit, pre svega B1 vitamina. Terapija: vitamini B grupe.

Generalno gledano, dolazi do oštećenja svih organa i organskih sistema.

PSIHIČKE KOMPLIKACIJE

1. Akutno pijanstvo

2. Opšti psihički poremećaji alkoholičara

3. Patološko napito stanje

4. Delirium tremens

5. Alkoholna halucinoza

6. Alkoholna ljubomora

7. Korsakovljeva psihoza

8. Alkoholna epilepsija

9. Alkoholne demencije

10. Intermedijarni alkoholni sindrom

PATOLOŠKO NAPITO STANJE

Poseban oblik pijanog stanja. Javlja se nakon malih količina alkohola. Nastupa naglo, sa suženjem svesti, nemirom, uzbuđenjem, agresijom. Nakon izlaska iz ovog stanja, postoji potpuna amnezija za ovaj period. U ovom stanju mogući su bezrazložni zločini, lutanja bez cilja, neadekvatno ponašanje. Traje od nekoliko minuta do par sati, retko nekoliko dana. Ne mora se javiti i pri sledećem uzimanju alkohola. Opasni su i po sebe i po okolinu, te je neophodna hospitalizacija u ovom stanju.

 DELIRIUM TREMENS

Vrlo česta akutna psihoza alkoholičara. Češća kod "rakijaša", sa alkoholičarskim stažom 6-10 godina. Spada u akutne moždane sindrome. Provocirajući faktori su: nagla apstinencija (nakon 72h - tri dana od poslednjeg pića), trauma, hirurški zahvati, infekcije, febrilno stanje, veliki napori, psihosocijalni stresovi (psihotrauma). Smrtnost je oko 10%. Klinička slika: Prodromalni simptomi (predelirijum): pogoršanje digestivnih tegoba, psihičke izmene, nemir, strah (naročito noću), nesanica. Često se nedeljama pre pojave delirijuma javljaju teški snovi uz noćni strah. Ujutru su potpuno pribrani. Delirium tremens se javlja u akutnoj (kod 1/3) ili subakutnoj (postepenoj) formi (kod 2/3). Kod akutne forme, klinička slika je dramatičnija. Često se javlja uz telesnu temperaturu od 41o C. Javlja se poremećaj svesti, tj. konfuzno-delirantno stanje sa poremećajem spaciotemporalne i alopsihičke orijentacije. Autopsihička orijentacija je očuvana. Postoji opšta slabost, tremor, nemir. Ne spava, ne jede, znoji se, postoji slabost srca (mek i slab puls, pad TA), akutne probavne smetnje, smetnje mokrenja (oligurija do anurije), hepatorenalni sindrom, albuminurija, glikozurija, anemija, limfopenija, porast sedimentacije. U sredini vidnog polja javlja se skotom (Morelov relativni skotom). Naglo slabi do iznemoglosti, dehidratacija sa elektrolitskim disbalansom. Iluzije i halucinacije (najčešće vidne, a mogu i slušne, taktilne) su zastrašujućeg karaktera. Vidne halucinacije: sitne životinje (miševi), insekti (bube, mravi) koji mile po telu ili ga okružuju; česte su halucinacije dugih konaca i žica. Pacijent je izuzetno sugestibilan (npr. "čita" sa praznog papira). Slušne halucinacije: razgovor više osoba koje se dogovaraju kako da ga unište; nekada se čuje muzika, marš. Često se javljaju i sumanute ideje paranoidnog karaktera (sumanute ideje ljubomore). Javlja se izražen tremor prstiju, jezika, glave, nerazumljiv govor. U toku delirijuma mogu se javiti i epileptični napadi. Simptomi su izraženiji u večernjim i noćnim satima (zbog slabije osvetljenosti prostorije). Tok i prognoza: traje nekoliko dana (3-5 dana, ali može i 10-ak dana), a na kraju se završava dubokim, dugim, terminalnim snom. Iz njega se budi bistar, sa neznatnim smetnjama i delimičnom amnezijom za period delirijuma. Ako delirijum duže traje (“prolongirana forma”), često se završava sa slikom ireverzibilne alkoholne demencije. Na delirijum se može nadovezati Korsakovljeva bolest. Terapija: obavezna hospitalizacija; opšta nega, tečnost, hrana, infuzioni rastvori (glukoza, Ringer, NaCl), anksiolitici (Diazepam, Lorazepam, Midazolam), neuroleptici (Haloperidol, Hlorpromazin), velike doze vitamina (naročito B grupe), jetrini ekstrakti, kardiološka terapija, antibiotici. Izbegavati mehaničku fiksaciju! Smrt obišno nastupa zbog kardiovaskularnih poremećaja kod 10% obolelih.

TEMELJI LEČENJA I REHABILITACIJE ALKOHOLIČARA

Dva su pristupa u lečenju alkoholizma:

1. Klasičan, individualni, medicinski.

2. Porodični, interakcijski, sistemski, ekološki.

TERAPIJSKI POSTUPCI SA ALKOHOLIČARIMA

I Medikamentozni postupci

II Psihoterapijski postupci

III Psiho-mediko-socijalni postupak (kompleksni postupak)

“Ne postoje izlečeni alkoholičari. Iako godinama ne pije, alkoholičar ostaje samo alkoholičar koji apstinira. Da bi bio izlečen, mogao bi umereno da pije nakon lečenja, a to je nemoguće. Definicija izlečenog alkoholičara: potpuno apstinira nakon lečenja i trezan umre. Potrebno je da se problemom alkoholizma (naročito prevencijom) bave ne samo psihijatri, već i šira društvena zajednica (porodica, prosvetni radnici, inspekcijski organi, policija, pravosudni organi, odgovarajući zakoni). Samo tako ćemo uspeti da obuzdamo ovu pošast.”.(V.Popović)

LITERATURA

1. Marić J. Klinička psihijatrija. Beograd: Megraf; 2001.

2. Nikolić D. Bolesti zavisnosti. Beograd: Narodna knjiga Alfa; 2007.

3.Popović V. Alkoholizam: epidemija našeg doba. Niš: Vojin Popović; 2007.

4. Republička stručna komisija za izradu i implamentacijuvodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje alkoholizma. Beograd: Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”; 2013.