ThetaHealing® isceliteljska metoda prošlosti, sadašnjosti, budućnosti

Skoro me je drugarica pitala da joj objasnim šta je zapravo ThetaHealing®. Počela sam da pričam prvo sa tremom da li ću joj dočarati suštinu ove isceliteljske metode, da li će shvatiti neke od termina i načina primene tehnike. Prvo je bila trema, a onda su se reči nizale, objašnjenja, lični primeri, reči iz Izvora odakle i potiče ThetaHealing®.

ThetaHealing® je tehnika koju je utemeljila Vajana Stajbl osamdesetih godina prošlog veka. Naziv je dobila prvenstveno po theta-moždanim talasima niske frekvencije na kojima se dešavaju isceljenja. Medjutim, Vajana je dala i drugo objašnjenje: grčko i egipatsko slovo theta označava dušu, a ovom tehnikom se isceljuje telo, duh i duša.

Ja bih rekla da je ovo jedna do najboljih, ako ne i najbolja, metoda energetske psihoterapije.

U pozadini svih naših misli, emocija i ponašanja je komunikacija između neurona u mozgu. Njihova komunikacija se odvija putem električnih impulsa koji, sinhronizovani, stvaraju moždane talase.

Gama moždani talasi

Frekvencija od 32 do 100 Hz. Oni su najbrži i najsuptilniji talasi. Odnose se na istovremeno procesiranje informacija iz različitih delova mozga. Gama talasi prenose informacije i „pomažu“ njihovu bržu redistribuciju u različite centre mozga.

Ovi talasi su bili dugo zanemareni dok istraživači nisu otkrili da su to talasi koji se javljaju u stanjima univerzalne ljubavi i vrlina. Gama talasi su iznad neuronske aktivnosti tako da je još uvek misterija kako nastaju. Pretpostavlja se da gama talasi nastaju u stanjima proširene svesti.

Nestabilnost ovih talasa (prevelika oscilacija bilo da je povećanje ili smanjenje u pitanju) dovodi do: anksioznosti, uzbuđenja, stresa, depresije, nesposobnosti za učenje. Na duhovnom planu smatra se da su to talasi genija, i ljudi sa visokim stepenom svesnosti i da ih doživljavaju monasi i vizionari.

Takođe su odgovorni za mistična i astralna iskustva, visok nivo koncentracije i usredsređenosti. Od ključne važnosti su za samosvest i duhovne uvide.

Beta moždani talasi

Frekvencija od 13 do 32 Hz. Ovi talasi su usmereni ka spoljašnjem svetu i misaoni poslovima. To su brzi talasi, prisutni kada smo budni, pažljivi, angažovani oko rešavanja problema i rasuđivanja, kada smo fokusirani na mentalne aktivnosti, kada donosimo odluke.

Postoje tri vrste beta talasa:

-niski beta talasi se definišu kao relaksirana pažnja i prisutni su kada uživamo dok čitamo knjigu, dakle, pokazujemo određeni stepen pažnje ali bez naglašene budnosti.

-srednji beta talasi su prisutni kada smo fokusirani na nešto – recimo kada duže učimo. Ovaj nivo beta talasa odražava stepen racionalnog razmišljanja.

-visoki beta talasi su prisutni kod složenog razmišljanja, integrisanja novih iskustava, anksioznosti, uzbuđenja, stresa… Dugotrajan visok nivo beta talasa nije poželjan za naš mozak zato što oduzima veliku količinu mentalne energije.

Nestabilnost nastaje kada se javi: višak adrenalina, anksioznost, velika uzbuđenost, nesposobnost da se osoba opusti, stres, sanjarenje, depresija, smanjena sposobnost spoznaje, utiču na razmišljanje levom stranom mozga, povezani su sa stresom i strahovima. Nesinhronizovani beta talasi su korisni za kratkoročno pamćenje i rutinski rad.

U svakodnevnom životu kada osetite da ste „ispali“ iz beta talasa (recimo drema vam se) obično posežete za nekim sredstvom za „vraćanje“ u betu kao što su kafa, energetska pića i drugi stimulansi.

Alfa moždani talasi

Frekvencija od 8 do 13 Hz. Ovi talasi dominiraju kada smo opušteni i kada misli lagano teku, kada sanjarimo i prisutni su i u nekim meditativnim stanjima. To su talasi, „moći sadašnjosti“, stanja u kojem se naš mozak odmara. Alfa talasi pomažu u celokupnoj mentalnoj koordinaciji, smirenosti, budnosti, integraciji uma i tela i u učenju.

U uzrastu od šeste do osme godine života, deca funkcionišu na alfa talasima. U ovoj životnoj fazi počinje razvoj analitičkog uma i počinju da tumače informacije koje dolaze spolja, donose zaključke o tome kako svet funkcioniše. Istovremeno njihov unutrašnji svet postaje jednako stvaran kao i spoljašnji. Upravo to podjednako prisustvo u oba sveta im omogućuje da u tom uzrastu budu vešti imitatori.

Nestabilnost: sanjarenje, nesposobnost fokusiranja, osoba je previše opuštena, anksioznost, visok nivo stresa, nesanica...

Dobro balansirani utiču na opušteno fokusiranje i opšte dobro zdravlje, mentalnu koordinaciju, dugoročnu memoriju, kreativnost i vizualizaciju. Često ove talase povezuju sa meditacijom na svetlost.

Alfa talase će povećati: alkohol, marihuana, sredstva za opuštanje i pojedini antidepresivi.

Alfa moždani talasi su najlakši za uočavanje. Mogu biti primećeni već kada su oči zatvorene a um smiren. Često se mogu naći i za vreme aktivnosti kao što su: joga, umetnički zanos i trenuci pre nego što osoba utone u san.

Theta moždani talasi

Frekvencija: 4 – 8 Hz. Theta talasi koji su aktivni u stanjima kada se čula povlače iz spoljašnjeg sveta i usmeravaju na unutrašnje signale i senzacije. Kada padamo u san ili se tek budimo, aktivni su theta moždani talasi i tada je pojačana intuicija i pristup informacijama koje su izvan naše svesnosti dok smo budni. U theta stanju smo otvoreni za „programiranje“ jer je tada tanka granica između svesnog i podsvesnog uma.

U podsvesti se nalaze naši strahovi, traume, noćne more, blokade i mnogo toga problematičnog i nerazrešenog pa je zato stanje u kome dominiraju Theta talasi idealno da se sav taj neželjeni teret ukloni. Theta talasi su neophodni za učenje i pamćenje. Spontana isceljenja (kao i theta isceljivanje) se događa upravo u stanju theta moždanih talasa.

Deca u uzrastu od druge do šeste godine života funkcionišu na theta talasima. Sve što im govorite, kako se prema njima odnosite, čime ih plašite, urezuje se duboko u njihovu podsvest i utiče na njihov kasniji život.

Nestabilnost: depresija, hiperaktivnost, impulsivnost, neučtivost i nemarnost, anksioznost, slaba emocionalna svesnost, stres…

Kada sprovodimo neku radnju po automatizmu, tada se um najčešće „isključi“, npr. pranje zuba, tuširanje i tada možemo pokrenuti Theta talase. Istraživanje je pokazalo i pozitivnu povezanost theta talasa s pamćenjem, kreativnošću i psihološkom stabilnošću.

Delta moždani talasi

Frekvencija 0.5 do 4 Hz. Ovo su veoma spori i „glasni“ talasi, prodiru duboko kroz telo i možete ih zamisliti kao sporo ritmično udaranje u bubanj. Stvaraju se u najdubljoj meditaciji i u toku spavanja bez snova. Ovi moždani talasi isključuju spoljašnju svesnost i izvor su empatije. U ovom stanju se odvija isceljenje i regeneracija i zbog toga je dubok san neophodan za proces isceljenja. Smatra se da su delta talasi most ka Jungovom „kolektivnom nesvesnom“.

Od rođenja pa do druge godine života, deca funkcionišu sa dominacijom delta moždanih talasa. Recimo, to je stanje kada bebe spavaju otvorenih očiju i dominacija delta talasa objašnjava zašto novorođenče ne može da ostane budno duže od nekoliko minuta. Informacije iz okruženja koje novorođenče procesira se direktno beleže u njegovu podsvest, zato što ono nema sposobnost da ih analizira, uređuje i o njima prosuđuje.

Do nestabilnosti dolazi: kod povrede mozga, nemogućnosti razmišljanja (različiti uzroci), nemogućnost da se telo regeneriše, nesposobnost da se revitalizuje mozak, loše spavanje…

Karakteristike: dubok san i oslobađanje hormona rasta, nesvesno stanje. „Ulaz“ u ovo stanje je duboko spavanje, kao i pojedini depresanti.

Y moždani talasi

Frekvencija manja od 0.5 Hz. Najsporiji moždani talasi uočeni su kod veoma naprednih meditanata. Oni su osnova za više moždane funkcije. Zbog sporosti ovih talasa teško ih je detektovati i izmeriti tako da se o njima veoma malo zna. Javljaju se u veoma dubokim i naprednim stanjima joge i meditacije, u ekstatičkim stanjima svesti, u duhovnim i vantelesnim mističnim iskustvima. Dosadašnja istraživanja su pokazala da se ne može predvideti kada će se ti talasi pojaviti. Mogu se iskusiti u veoma dubokim i naprednim stanjima meditacije, u ekstatičnim stanjima svesti.

Svako iskustvo može da dovede do dve vrste reakcija:

- nastanka traume koja dovodi do nastanak uverenja koji dovodi do emocionalnih poremećaja i tokom vremena fizikih bolesti

-inicijacije i duhovnog rasta osobe.

Ovo su reakcije koje psihijatri nazivaju strah i ljubav, a koja će se desiti zavisi od niza faktora. Uverenja nastala tokom traume se nalaze u našoj podsvesti, duboko zakopana i zato prave problem.

Uverenja mogu da nastanu na 4 nivoa verovanja: osnovnom, genetskom, istorijskom nivo i nivou duše.

Osnovni nivo verovanja nastaje od momenta rodjenja, mada prema mojim iskustvima i u perinatalnom periodu, do 8 godine. Ova uverenja su deponovana (kao energija) u frontalnom delu mozga. U tom periodu dete može da preuzme i uverenja svojih roditelja. Ovo je veoma važno jer se razlikuje od sledećeg nivoa verovanja.

Genetski nivo verovanja se prenosi genetskim materijalom, naravno kao energija pohranjena u samom DNK i oko njega, od naših predaka uključujući i prvog pretka (ukoliko se kod njega formiralo na osnovnom nivou). Šikzal-analiza koju je postavio poznati madjarski psihijatar Leopold Szondi je proučavao nesvseno sa aspekta moderene genetike, a što se poklapa sa genetskim nivoom verovanja u ThetaHealingu® .

Istorijski nivo verovanja je verovanje koje nosimo iz kolektivnih nesvesnih iskustava (Jungova teorija psihoanalize), prethodnih života ili dubokih genetskih verovanja. Ovo verovanje je smešteno u našem auričnom polju.

Nivo duše je ono što mi jesmo.

„Uverenja to smo mi“?! Da, i dobra i loša...i dobre stvari koje nam se dešavaju u životu, a naročito loša: ponašanje okoline prema nama, bolesti, nedostatak novca, nedostatak životnog partnera....

Koja su to uverenja, kada su se formirla, zašto ih se držimo iako nam je loše tj.koje koristi imamo od te situacije/ljudi/bolesti i na kraju koje lekcije bi trebalo da naučimo tj.koje vrline da razvijemo da bi krenuli da živimo „punim plućima“ možemo da otkrijemo ThetaHealing® tehnikom.

Kratak sinopsis tretmana: meditativnom tehnikom klijenta i sebe kao terapeuta dovodimo do opuštenosti, a naše moždane talase na theta frekvencije, frekvencije kada nam se otvaraju vrata podsvesti i isceljenja. Nizom usmerenih pitanja dovodimo osobu  do situacije kada se formiralo uverenje, koje je to uverenje(tačnost testiramo metodom koja je poznata u fizikalnoj medicini: mišićno testiranje), koje koristi osoba ima od uverenja i koje su lekcije. Interesntna stvar je da mnogi intuitivno znaju koja ih uverenja blokiraju, ali kada ih iz podsvesti dovedemo u svest i oni kažu naglas poprimaju drugu dimenziju i smisao. I onaj „aha“ efekat je najdivnija stvar u tretmanu jer pokazuje da smo na pravom putu isceljenja.

Divna stvar je to što u theta stanju našem mozgu je sve istina. To koristimo za zamenu uverenja, instalaciju osećanja, kao i vrlina, i završavanju lekcija. 

Osim nalaženja uverenja ThetaHealing® tehnikom možemo da delujemo direktno na bolest i isceljenje na fizičkom planu.

Da bi radili neophodno nam je odobrenje osobe sa kojom radimo, tj. primenjujemo princip etičnosti. Tretman može da se radi direktno ili online.

MOJ RAD ONLINE

Ono što radim online prikazivaću na blogu: 

1. tretmani:

-ENERGETSKI:  Tradicionalni Reiki, Originalni Reiki, Kundalini Reiki, Zlatni Reiki, Vihor Hrista, Svetlosna Kozmetologija, Rekonektivno isceljenje

-PSIHOLOŠKI: regresoterapija, PastLifeRegression, ThetaHealing

2. inicijacije: 

Tradicionalni Reiki (I, II, Master i Učiteljski stepen);  Arhandjeoski Reiki 1, 2, 3; 

Zlatni Reiki 2027; Kundalini Reiki 2027

O nekim metodama možete da pročitate na sajtu ordinacije Epistema: 
www.epistema.rs

O drugim metodama ću pisati 💓💋

ALKOHOLIZAM

Zavisnost od psihoaktivne supstance (PAS) podrazumeva da osoba zbog psihičkih ili fizioloških razloga(zavisnosti) ne može lako da prestane da upotrebljava supstancu(droga, nikotin, alkohol, lekovi i sl.). Kao posledica neumerenog uzimanja psihoaktivne supstance osoba zanemaruje svoje ostale životne aktivnosti i time dolazi do poremećaja zdravlja na somatskom, psihičkom i socijalnom nivou.

DEFINICIJA ZAVISNOSTI PREMA SZO (Svetska zdravstvena organizacija)-“Zavisnost je stanje periodične ili kontinuirane inoksikacije prouzrokovane ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetskih droga”. Zavisnost je na fiziološkom i psihičkom nivou.

Psihičku zavisnost karakteriše:

1. HABITUACIJA-stalna potreba, želja, žudnja da se uzima psihoaktivna supstanca i da se do nje dodje na bilo koji način;

2. TOLERANCIJA- povećanje količine unesene supstance jer do tada uzimana ne dovodi do željenih efekata

3. Štetni efekti po opšte zdravlje pojedinca i društva zbog uzimanja PAS

4. PSIHIČKA I FIZIOLOŠKA ZAVISNOST od efekata PS

5. ŽELJA  da se prekine uzimanje PAS ali bez uspeha čak i doza da se smanji

6. KONTINUIRANI unos PAS iako postoji saznanje da dolazi do narušavanja opšteg zdravlja osobe ili narušavanja postojećeg

7. PROGRESIVNO ZANEMARIVANJE alternativnih zadovoljstava ili interesovanja zbog uzimanja PAS

8.APSTINENCIJALNI SINDROM

Kao i da se sva dnevna aktivnost uglavnom svodi na nabavku PAS.

Fiziološka zavisnost može da postoji ili ne, zavisno od vrste supstance koja se upotrebljava. Klinički kriterijumi fiziološke zavisnosti zavise od postojanja tolerancije ili apstinencije.

U toku uzimanja supstanci može da se javi AKUTNA INTOKSIKACIJA, koja podrazumeva stanje neposredno posle preteranog unosa PAS, a koje dovodi do niza smetnji na psihičkom i psihofiziološkom nivou specifičnom za konkretnu supstancu.

Težina zavisnosti se odredjuje na osnovu težine socijalnih, somatskih ili psihičkih posledica, i može biti blaga, srednja ili teška zavisnost. Remisija može da bude, zavisno od toga da li ima recidiva i koliko traje remisija: kompletna, parcijalna, održavana puna, održavana parcijalna.

APSTINENCIJALNI SINDROM-podrzumeva grupu simptoma različitog obima i izraženost koja se javlja nakon apsolutnog ili relativnog ponavljenog i običnogno produženog uzimanja PAS uz obavezno kompromitvanje socijalnog, radnog i interpersonalnog funkcionisanja. Početak i tok apstinencijalnog sindroma je vremenski ograničen i odgovra tipu i dozi PAS

Bolesti zavisnosti(BZ) imaju neke svoje specifičnosti, ali imaju i neke sličnosti u nastanku, toku i posledicama:

Ø neposredni uzročnici bolesti (nikotin, alkohol, droga, farmakološke supstance) generišu uživanja, naviku i zavisnost-robovanje PAS-i, droga/drogi,

Ø društveno su uslovljene, nastale pod dejstvom okoline,

Ø  masovne su i prisutne u svim zemljama sveta,

Ø  imaju istu patogenezu (nastanak bolesti), nikotin, alkohol, droga i neurofarmakološke supstance (tablete) menjaju nivo dopamina u mozgu (neurotransmiter koji kontroliše raspoloženje i zadovoljstvo),

Ø imaju brojne štetne posledice po zdravlje, materijalno i moralno stanje pojedinca, porodice i društva,

Ø lečenje zavisnika je vrlo složeno, dugotrajno, i veoma skupo (izuzev odvikavanja od pušenja) i uglavnom neizvesno,

Ø prevencija je osnov za suzbijanje zavisnosti.

Mnoge teorije objašnjavaju nastanak BZ-i (biološke, psihološke i socijalne teorije...) ali uvek su prisutna, uglavnom, tri uzročna faktora posebno značajna za nastanak, tok i ishod bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti:

1. Ličnost (dete, adolescent, odrasla osoba),

2. Psihoaktivna supstanca (nikotin, alkohol, droga, tablete),

3. Sredina (porodica, grupa, zajednica...).

1. Ličnost —svaka osoba, u svom razvoju, pod uticajem socio-kulturne matrice (kalupa), tradicije, obrazovanja i porodičnog vaspitanja, usvaja odredjene norme, vrednosti, obrasce mišljenja i delovanja, odnosno u interakciji sa socijalnom sredinom uskladjuje svoje željei socijalna ograničenja i stvara svoj autentičan život. Struktura ličnosti je poremećena naslednom i/ili stečenom dispozicijom. Ljudi žive u istim uslovima — neki ne puše, ne piju, ne upotrebljavaju drogu, drugi sve obratno. Zajedničke karakteristike u zavisničkoj strukturi ličnosti su:

• osećanje manje vrednosti,

• osećanje dosade, brzo i lako reagovanje na izazove,

• zavisnost od drugih.

 2. Droga (nikotin, alkohol, droga, tablete) — sa svojim specifičnim farmakodinamskim svojstvima deluje preko limbičkog sistema (stariji deo mozga — centar za emocije, za rad vegetativnog nervnog sistema — srca, krvotoka, varenja...), odnosno pomoću dopamina reguliše osećanja, raspoloženja, želje, misli i motivaciju.

3. Sredina — obrazovanje, stavovi, običaji, navike, tradicija, legislativa... prema PAS su bitni za nastajanje, širenje i suzbijanje BZ, u svim sredinama i državama, jer „društvo“, počev od porodice, vršnjaka, škole, susedstva... modelira čoveka, njegovo ponašanje pa i odnos prema ovim socipatološkim pojavama.

ALKOHOLIZAM

“Alkoholizam je neinfektivna epidemija XXI veka.

Po morbiditetu (oboljevanje) i mortalitetu (smrtnost),

zavisnost od alkohola nalazi se na trećem mestu među

svim poremećajima zdravlja (iza kardiovaskularnih i

malignih oboljenja). To je socio-medicinska "bolest broj

tri" u svetu. Alkohol je društveno prihvaćena, legalna

“droga”.”

Čovek je još pre više hiljada godina znao da se vrenjem (fermentacijom) dobijaju alkoholna pića. Pivo je bilo poznato u starom Egiptu, još 5.000 godina pre nove ere. Pre nove ere ljudi su pravili i vino, a prvi opis destilacije potiče iz IX veka. Prvi opisi alkoholom prouzrokovanih poremećaja nađeni su na pisanim dokumentima (spomenicima) iz starog Vavilona, Egipta, Grčke i Rima. Hipokrat: "Pijanstvo je samovoljno izazivanje ludila". Još 1000 godina pre n. e. Spartanci su alkoholičarima odsecali noge. Rimljani su ih smatrali bolesnim ljudima.

Najstariji pisani dokument o alkoholnim pićima kod Srba - pismo kralja Vladislava - XIII vek (vladao između 1233. i 1242. godine). Poraz Srba u Maričkoj bici (1371. god.) bio je zbog opijanja vojske veče pre bitke. Rakiju Srbi počinju da prave tek sa dolaskom Turaka (XIV vek). U XIX veku, od 1891. do 1895. godine, u Srbiji se trošilo 39 litara alkoholnih pića po glavi stanovnika, a u Austrougarskoj 13 litara! U Dušanovom zakoniku, član 166. odnosio se na kažnjavanje alkoholičara koji učine neko prekršajno ili krivično delo.

SZO je 1951. godine prihvatila alkoholizam kao bolest.

Reč alkohol je arapskog porekla ("Al-kohl") i znači "vrlo fin". Nema jasne i opšte prihvaćene definicije. Većina definicija sadrži tri osnovne karakteristike alkoholizma:

1. Dugotrajno, prekomerno pijenje

2. Psihička i fizička zavisnost

3. Zdravstvene i socijalne komplikacije

Definicija SZO (1951.): “Alkoholičar je osoba koja prekomerno uzima alkoholna pića, kod koje se razvila psihička i fizička zavisnost od alkohola i koja pokazuje duševni poremećaj ili takve poremećaje ponanjanja koji ukazuju na oštećenost fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosa sa drugima i poremećaj socijalnog stanja". Druga definicija: "Alkoholizam je svaka upotreba alkoholnih pića, koja prouzrokuje štetu individui ili društvu, ili oboma". Definicija Hudolina (1982.): “Alkoholičar je osoba koja je dugotrajnim, prekomernim pijenjem postala zavisna od alkohola, i kod koje su se usled toga razvila zdravstvena oštećenja i socijalne poteškoće pristupačne klasičnim medicinskim i socijalnim postupcima”. Ovi simptomi se moraju verifikovati, a ne smeju se pretpostaviti samo na osnovu anamnestičkih podataka.

Najnovija definicija SZO:”Alkoholizam postoji kada osoba zbog konzumiranja alkoholnih pića naraušava svoje fizičko, psihičko, socijalno i ekonomsko funkcionisanje ili se samo naziru prodromi sa ovakvim posledicama”.

ZAVISNOST OD ALKOHOLA

Psihička zavisnost

Pije da bi psihičke teškoće u dodiru za stvarnošću lakše savladao; svaku nepriliku rešava alkoholom (“psihička glad za alkoholom”, neodoljiva želja, žudnja za alkoholom, emocionalna zavisnost). Obično je glavna karakteristika psihičke zavisnosti gubitak kontrole u pijenju, ali mogu da apstiniraju. Ova neodoljiva želja, žudnja za alkoholom je centralna komponenta alkoholne zavisnosti. Anatomska osnova žudnje: aktivacija subkortikalnih struktura (mezolimbički dopaminergički sistem), pre svega nucleus accumbens-a i hipokampusa. Nucleus accumbens je centar sistema nagrade; od njega neuroni idu do amigdala i frontalnog korteksa; amigdala = kontrola emocija i procesi pamćenja; u frontalnom korteksu se vrši integracija ulazećih senzornih informacija; oštećena frontalna kontrola uključena je u nastanak opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) i fenomena žudnje. Žudnja za supstancom je slična "prisili" kod OKP-a. Pod dejstvom alkohola dolazi do porasta koncentracije dopamina u nucl. accumbensu i prijatnog, uzbuđenog stanja. I same lokacije gde zavisnik uzima supstancu mogu da budu "pozitivna potkrepljenja" za uzimanje iste (situaciona zavisnost = pijenje samo u određenim situacijama, prilikama, mestima). Serotonin i endogeni opijati utiču na dopaminsku aktivnost na nivou nucl. accumbensa. Kod većine alkoholičra niži je nivo serotonina

Fiziološka zavisnost

”Metabolička glad” za alkoholom. Glavna karakteristika je nemogućnost apstinencije. SZO je 1981. godine naziv fizička zavisnost zamenila terminom neuroadaptacijsko stanje. Podrazumeva svakodnevno pijenje, odmah izjutra. Ako koncentracija alkohola padne u krvi, javljaju se apstinencijalni simptomi: tremor, nemir, razdražljivost, glavobolja, mučnina, povraćanje, depresivna simptomatologija. I delirium tremens je često samo apstinencijalni sindrom. Obično nema gubitka kontrole u pijenju, ne zapada u teška pijana stanja, ali je stalno pod dejstvom alkohola. To je “organska glad” za alkoholom; on postaje deo metaboličkih procesa u organizmu. Fiziološka zavisnost od alkohola, nastaje unošenjem 150ml čistog alkohola dnevno (10 čašica žestokog pića-300ml; "5 duplih viskija").

Tolerancija (podnošljivost)

Vremenom je potrebna veća količina alkohola da bi se čovek napio. Javlja se zbog poremećaja prenosa nadražaja u CNS-u. Radi se o adaptacijskim promenama CNS-a, te se može govoriti o celularnoj ili farmakodinamskoj toleranciji. Kod povećane tolerancije na alkohol, kod nekih ljudi javlja se i porast tolerancije na druge lekove (barbiturati i nebarbituratni hipnotici). Može se razviti i kod umerenih konzumenata. Postignuta tolerancija se ne smanjuje bez obzira koliki je period bio izme|u dva pijenja. U toku razvoja alkoholizma, u odnosu na toleranciju, razlikujemo nekoliko faza:

1. Privikavanje na alkohol, lagani porast tolerancije.

2.Alkoholizam-postignuta tolerancija ostaje dugo nepromenjena. Po nekim autorima, tolerancija raste zbog hipertrofije jetre, a kada nastupi smanjenje jetre (ciroza) tolerancija pada.

 3. Završna faza alkoholizma-pad tolerancije (opijenost i posle malih količina alkohola).

ETIOLOGIJA ALKOHOLIZMA

Nema jedinstvenog uzroka alkoholizma. Nije vezan za socio-ekonomski status pojedinca ili zajednice, nije nasledna bolest, iako se češće sreće u pojedinim porodicama.

Uzroci su multifaktorski (biološki+psihološki+sociokulturni):

I Biološke teorije

1. Genetske

 2. Metaboličke

3. Neurotransmiterske

 Nedostatak svih ovih bioloških teorija je taj što se ne zna da li je neki poremećaj uzrok ili posledica alkoholizma.

II Psihološke teorije

1. Bihejvioralna teorija učenja (teorija potkrepljenja instrumentalno učenje-nagrada i kazna). To je uslovljen način ponašanja. Teorija socijalnog učenja (učenje po modelu).

2.Psihoanalitička teorija (oralna fiksacija, autodestruktivne tendencije, latentna homoseksualnost).

 3.Transakciona analiza - Teorija igara (uloge: “Alkoholičar”, “Progonilac”-supruga, “Spasilac”- doktor, “Glupan”-prijatelj, “Veza”). Supruga u toku dana je “Glupan”, zatim “Progonilac”, potom “Spasilac”. Cilj igre je održavanje homeostaze.

III Sociokulturne teorije (uticaj sredinskih faktora)

 "Kulturna prohibicija" = Muslimani i Jevreji (zbog vere redak alkoholizam).

Sociokulturni faktori deluju preko porodice, ona prenosi obrasce ponašanja.

KARAKTERISTIKE ALKOHOLIČARA

1. Neodgovornost

2. Manjak samodiscipline

3. Gubitak socijalne uloge

4. Lažljivost

5. Sebičnost

6. Promena odnosa prema ljudima

7. Površnost

8. Lakomislenost

9. Gubljenje ranijih interesovanja

10. Burne reakcije na osujećenje

11. Nepriznavanje i nepoštovanje autoriteta

12. Poremećene emocije i aleksitimija

Tri su osnovne karakteristike (crte) ličnosti alkoholičara:

 1. Ekstremno niska tolerancija na frustracije

 2. Nesposobnost da podnesu anksioznost i tenziju

3. Ekstremni narcizam i ekshibicionizam

DIJAGNOSTIKA ALKOHOLIZMA I ALKOHOLOM IZAZVANIH POREMEĆAJA

Alkohol dovodi do širokog spektra poremećaja, od intracelularnog do interpersonalnog! Alkoholom izazvani poremećaji:

1. Akutno pijanstvo

2. Alkoholizam 

3. Komplikacije u toku razvoja alkoholizma

1. AKUTNO PIJANO STANJE (akutna intoksikacija)

Radi se o akutnoj alkoholnoj intoksikaciji (akutni moždani sindrom). Posledica je jednokratne upotrebe vee količine alkoholnih pića, a može se javiti kod svakog pojedinca. Ređe se javlja i nakon unošenja manje količine alkohola (osobe sa organskim oštćenjem mozga, alergija na alkohol...). Slika akutnog pijanog stanja zavisi od koncentracije alkohola u krvi, a ona zavisi od količine popijenog pića, telesne težine osobe, jačine pića, brzine kojom se pije, da li se pije na prazan želudac ili ne. Koncentracija u krvi je veća ako se pije žestoko alkoholno piće, naglo i na prazan želudac. Nesposobnost za rad nastupa ranije nego što se u govornom jeziku naziva pijanstvom (spoljašnji psihofizički znaci). Stepeni pijanstva mere se koncentracijom alkohola u krvi od 0 do 5 promila. Iznad 5 promila dolazi do smrti. Razmak izme|u narkotičke i letalne doze je preuzak, zato se ne koristi za narkozu. Letalna doza je oko 5gr alkohola na kg telesne težine. Kod dece je nešto niža.

Faze alkoholne opijenosti:

1. Faza ekscitacije (lakog pijanstva) 0,5-1,5 promila

2. Faza pravog pijanstva 1,5-2,5 promila

3. Faza narkotičkog dejstva 2,5-3,5 promila

4. Komatozni stadijum 3,5-5 promila (često se za 5-10 časova završava smrću usled paralize centra za disanje)

 5. Smrt - preko 5 promila

MAMURLUK (KAKOFORIJA, HANG-OVER SINDROM)

To je mučno, neugodno stanje nakon jačeg akutnog pijanstva, pošto je nestalo alkohola u krvi. Simptomi: mučnina, povraćanje, vrtoglavica, malaksalost, slabost. “Moralni mamurluk” se javlja kod alkoholne amnezije, kada ne zna šta je sve radio u pijanom stanju. Izraženiji je mamurluk kod neurotičnih osoba. Teži je mamurluk od piva nego od ostalih alkoholnih pića. Terapija: kofein, vitamini, analgetici.

2. ALKOHOLIZAM

Faze u pijenju alkoholnih pića: apstinencija > umereno pijenje > trening faza > pretoksikomanska faza > toksikomanska > terminalna faza.

Uobičajena podela faza alkoholizma:

1. Pretoksikomanska faza (povećanje tolerancije i psihička zavisnost).

2. Toksikomanska faza (fizička zavisnost; postoje svi znaci alkoholne zavisnosti).

Glatova šema razvoja alkoholizma u 4 faze:

1. Prealkoholičarska faza: Pijenje u cilju olakšanja tegoba (brige, problemi). Traje nekoliko meseci do nekoliko godina. Povećanje tolerancije na alkohol (može da popije do 10 puta veće količine alkohola nego ranije).

2. Prodromalna faza: Alkoholna amnezija ("prekidi filma")-nepotpuna retrogradna amnezija.

3. Krucijalna (kritična) faza: Gubitak kontrole u pijenju ("fenomen prve čaše"). Prva lečenja su u ovoj fazi.

 4. Hronična faza: Počinje redovnom jutarnjom čašicom alkohola. Pad tolerancije ("jedna čaša malo, dve mnogo"). Česte su alkoholne psihoze. “Stigao je do dna: fizičkog, mentalnog, moralnog, socijalnog”.

Tipovi alkoholičara

Po nekim autorima, alkoholičari se, prema kliničkoj slici, dele u sledeće grupe:

-alfa alkoholičare karakteriše stalna psihička zavisnost da bi olakšali stanje napetosti, telesnih i duševnih teškoća  koje osećaju bez konzumiranja alkohola. Nikada ne dolazi do razvoja teže slike i ne postoji gubitak kontrole, nemogućnost apstinencije ili pojava samog apstinencijalnog sindroma.

-beta alkoholičare odlikuje redovno uzimanje alkohola, obično uz obrok, nema apstinencijalnog sindroma ali postoji psihička zavisnost i telesne tegobe.

-gama alkoholičare karakteriše puna zavisnost, i psihička i fizička, povećanje tolerancije i pojava apstinencijalnih simptoma po prekidu konzumiranja alkohola.

-delta alkoholičari mogu da kontrolišu količine unetog alkohola ali ne mogu da apstiniraju jer se odmah pojavljuju simptomi apstinencije. Alkohol je sasvim ugrađen u njihov metabolizam  nervnog sistema i svaki prekid unošenja dovodi do simptoma.

-epsilon alkoholičari su karakteristični po tome što  alkohol konzumiraju povremeno, u naletima, pa neki autori smatraju ovakav alkoholizam jednim vidom epilepsije.

Sa socijalnog stanovišta u razvoju alkoholizma postoje dve faze:

1. Faza porodičnih oštećenja

Na poslu krije zavisnost, kući to ne može, te se porodica raspada, ili se menju uloge u porodici.

2. Faza društvenih oštećenja

Ne može održati svoje mesto ni u društvu. Propadanje na svim poljima (radno, etičko, socijalno).

APSTINENCIJALNA KRIZA

Apstinencijalna kriza predstavlja poremećaje nakon prestanka uzimanja alkohola. Po nekim autorima, delirium tremens je samo apstinencijalni sindrom. Apstinencijalni sindrom se može javiti i kada se naglo smanji unos alkohola. Simptomi krize počinju 8 časova nakon poslednjeg pića, pik je za 2-3 dana, a polako nestaju nakon 4-5 dana. Za vreme apstinencijalne krize mogući su epileptični napadi, koji se javljaju, najčešće, drugog dana apstinencije. Glavni simptomi apstinencijalnog sindroma su:

I Gastrointestinalne smetnje

 1. Gubitak apetita

2. Mučnina

3. Povraćanje

4. Proliv

II Psihomotorni poremećaji

 1. Tremor

 2. Grčevi mišića

III Smetnje opažanja

 1. Hiperakuzija

 2. Parestezije

 IV Psihički simptomi

1. Opšti nemir

 2. Smetnje sna

 3. Iluzije

 V KVS i vegetativne smetnje

1. Znojenje

 2. Porast krvnog pritiska

 3. Promene pulsa

Ako su ove smetnje značajno izražene, a praćene dehidratacijom i skokom temperature, može doći i do letalnog ishoda.

U teže oblike apstinencijalnih smetnji spadaju (obavezna je hospitalizacija):

 1. Delirijum tremens

 2. Epileptični napadi

 3. Jak psihomotorni nemir

U lakše oblike apstinencijalnih smetnji spadaju:

1. Glavobolja

 2. Nesanica

3. Bol

 4. Poremećaj varenja.

 Apstinencijalni sindrom se može javiti i kod novorođenčeta majke alkoholičarke (par sati ili dana nakon poro|aja).

3.KOMPLIKACIJE ALKOHOLIZMA: organska oštećenja i psihičke komplikacije

ORGANSKA OŠTEĆENJA

OŠTEĆENJA ORGANA ZA VARENJE

 1. Usna duplja: parodontoza, karijes, karcinom jezika, ždrela.

 2. Jednjak: gastro-ezofagealni refluks, upala sluzokože. Karcinomi jednjaka su 5 puta češći kod alkoholičara!

 3. Želudac i creva: gastritis sa jutarnjim povraćanjem, vomitus matutinus; u početku alkoholizma želudačna kiselina se luči više, a kasnije se smanjuje; česta je i varikoza kardije želuca, gde postoji velika opasnost od krvarenja.

4. Jetra (oboljenja jetre kod 20% alkoholičara): masna infiltracija, ciroza i karcinom jetre.

OŠTEĆENJE KARDIOVASKULARNOG I MIŠIĆNOG SISTEMA

Nedostatak B1 vitamina uzrokuje oštećenje srčanog mišića:

1. Minhensko pivsko srce, alkoholna srčana bolest, alkoholna kardiomiopatija (alkoholna beri-beri). Alkohol širi krvne sudove zdravog miokarda, ali pogoršava prokrvljenost obolelog dela miokarda.

 2. Alkoholna miopatija poprečno-prugastih mišića: uzrok je direktno dejstvo alkohola + nedostatak vitamina (ređ|a kod žena):

Akutni oblik: bolovi, napetost i edem mišića. Hronični oblik: atrofija i slabost pretežno proksimalnih mišića. Nema bolova, a tok je progresivan.

OŠTEĆENJE ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM

1. Oštećenje štitne žlezde

2. Oštećenje nadbubrežnih žlezda

3. Oštećenje polnih žlezda

4. Oštećenje pankreasa: česta je akutna nekroza pankreasa sa smrtnim ishodom. Ovo oštećenje pankreasa se može javiti i kod teškog opijanja nealkoholičara. Pored akutne nekroze pankreasa, čest je i alkoholni pankreatitis.

OŠTEĆENJA KOŽE

Nastaju najčešće zbog nedostatka vitamina i promena na krvnim sudovima direktnim dejstvom alkohola, ali i kao sekundarne promene zbog alkoholnih oštećenja drugih organa.

1. Pelagra alkoholičara.

2. Alkoholni eritem - posledica oštećenja probavnih organa viscerokutanim refleksom (preko parasimpatikusa nadražaj se prenosi do kože i zato se javlja eritem).

3. Rozacea - nastaje zbog hroničnog oštećenja krvnih sudova kože. I nju prate hronične upale sluzokože digestivnog trakta.

4. Alkoholna rinofima - to su kvrgaste izrasline na nosu, uvećanje i zadebljanje nosa.

5. Kožna porfirija - javlja se zbog oštećenja jetre.

ALKOHOLNA POLINEUROPATIJA (Polyneuritis alcoholica, alkoholna upala nerava)

Najčešće su zahvaćeni periferni nervi ekstremiteta, ređe moždani. Nastaje degeneracija zbog deficita tiamina. Manifestacija: bol i parestezije u stopalima, mišićima, slabost distalnih delova ekstremiteta. Slične promene u lakšem obliku javljaju se i na gornjim ekstremitetima. Mišići su  hipotonični i atrofični. U krajnjem stadijumu mo`e postati i nepokretan. Alkoholna polineuropatija je redovni pratilac Korsakovljeve psihoze(Psychosis polyneuritica). Patoanatomski: degenerativne promene koje zahvataju mijelinski omotač perifernih nerava. Terapija: vitamini B grupe, adekvatna kalorična ishrana.

ATROFIJA VELIKOG MOZGA

Radi se o gubitku moždanog tkiva, tj. o njegovom smanjenju. Kortikalna ili subkortikalna atrofija. Pri izrazitoj subkortikalnoj atrofiji dolazi do velikog proširenja moždanih komora. Klinička slika ne mora da odgovara težini atrofije. Posledica atrofije je  intelektualno i moralno propadanje ličnosti. Atrofične promene su posledica metaboličkih poremećaja koje izaziva alkohol, a ovi poremećaji su posledica hipovitaminoze, naročito B1 vitamina.

CEREBELARNA ATROFIJA

Javlja se skoro kod svih alkoholičara. U dva oblika: a) Zahvata duboke slojeve b) Zahvata, pre svega, koru malog mozga, naročito velike Purkinjeove ćelije.

Klinička slika: smetnje ravnoteže, tremor, dizartrija, poremećaj koordinacije pokreta, smetnje hoda. Etiologija: vitaminski deficit, pre svega B1 vitamina. Terapija: vitamini B grupe.

Generalno gledano, dolazi do oštećenja svih organa i organskih sistema.

PSIHIČKE KOMPLIKACIJE

1. Akutno pijanstvo

2. Opšti psihički poremećaji alkoholičara

3. Patološko napito stanje

4. Delirium tremens

5. Alkoholna halucinoza

6. Alkoholna ljubomora

7. Korsakovljeva psihoza

8. Alkoholna epilepsija

9. Alkoholne demencije

10. Intermedijarni alkoholni sindrom

PATOLOŠKO NAPITO STANJE

Poseban oblik pijanog stanja. Javlja se nakon malih količina alkohola. Nastupa naglo, sa suženjem svesti, nemirom, uzbuđenjem, agresijom. Nakon izlaska iz ovog stanja, postoji potpuna amnezija za ovaj period. U ovom stanju mogući su bezrazložni zločini, lutanja bez cilja, neadekvatno ponašanje. Traje od nekoliko minuta do par sati, retko nekoliko dana. Ne mora se javiti i pri sledećem uzimanju alkohola. Opasni su i po sebe i po okolinu, te je neophodna hospitalizacija u ovom stanju.

 DELIRIUM TREMENS

Vrlo česta akutna psihoza alkoholičara. Češća kod "rakijaša", sa alkoholičarskim stažom 6-10 godina. Spada u akutne moždane sindrome. Provocirajući faktori su: nagla apstinencija (nakon 72h - tri dana od poslednjeg pića), trauma, hirurški zahvati, infekcije, febrilno stanje, veliki napori, psihosocijalni stresovi (psihotrauma). Smrtnost je oko 10%. Klinička slika: Prodromalni simptomi (predelirijum): pogoršanje digestivnih tegoba, psihičke izmene, nemir, strah (naročito noću), nesanica. Često se nedeljama pre pojave delirijuma javljaju teški snovi uz noćni strah. Ujutru su potpuno pribrani. Delirium tremens se javlja u akutnoj (kod 1/3) ili subakutnoj (postepenoj) formi (kod 2/3). Kod akutne forme, klinička slika je dramatičnija. Često se javlja uz telesnu temperaturu od 41o C. Javlja se poremećaj svesti, tj. konfuzno-delirantno stanje sa poremećajem spaciotemporalne i alopsihičke orijentacije. Autopsihička orijentacija je očuvana. Postoji opšta slabost, tremor, nemir. Ne spava, ne jede, znoji se, postoji slabost srca (mek i slab puls, pad TA), akutne probavne smetnje, smetnje mokrenja (oligurija do anurije), hepatorenalni sindrom, albuminurija, glikozurija, anemija, limfopenija, porast sedimentacije. U sredini vidnog polja javlja se skotom (Morelov relativni skotom). Naglo slabi do iznemoglosti, dehidratacija sa elektrolitskim disbalansom. Iluzije i halucinacije (najčešće vidne, a mogu i slušne, taktilne) su zastrašujućeg karaktera. Vidne halucinacije: sitne životinje (miševi), insekti (bube, mravi) koji mile po telu ili ga okružuju; česte su halucinacije dugih konaca i žica. Pacijent je izuzetno sugestibilan (npr. "čita" sa praznog papira). Slušne halucinacije: razgovor više osoba koje se dogovaraju kako da ga unište; nekada se čuje muzika, marš. Često se javljaju i sumanute ideje paranoidnog karaktera (sumanute ideje ljubomore). Javlja se izražen tremor prstiju, jezika, glave, nerazumljiv govor. U toku delirijuma mogu se javiti i epileptični napadi. Simptomi su izraženiji u večernjim i noćnim satima (zbog slabije osvetljenosti prostorije). Tok i prognoza: traje nekoliko dana (3-5 dana, ali može i 10-ak dana), a na kraju se završava dubokim, dugim, terminalnim snom. Iz njega se budi bistar, sa neznatnim smetnjama i delimičnom amnezijom za period delirijuma. Ako delirijum duže traje (“prolongirana forma”), često se završava sa slikom ireverzibilne alkoholne demencije. Na delirijum se može nadovezati Korsakovljeva bolest. Terapija: obavezna hospitalizacija; opšta nega, tečnost, hrana, infuzioni rastvori (glukoza, Ringer, NaCl), anksiolitici (Diazepam, Lorazepam, Midazolam), neuroleptici (Haloperidol, Hlorpromazin), velike doze vitamina (naročito B grupe), jetrini ekstrakti, kardiološka terapija, antibiotici. Izbegavati mehaničku fiksaciju! Smrt obišno nastupa zbog kardiovaskularnih poremećaja kod 10% obolelih.

TEMELJI LEČENJA I REHABILITACIJE ALKOHOLIČARA

Dva su pristupa u lečenju alkoholizma:

1. Klasičan, individualni, medicinski.

2. Porodični, interakcijski, sistemski, ekološki.

TERAPIJSKI POSTUPCI SA ALKOHOLIČARIMA

I Medikamentozni postupci

II Psihoterapijski postupci

III Psiho-mediko-socijalni postupak (kompleksni postupak)

“Ne postoje izlečeni alkoholičari. Iako godinama ne pije, alkoholičar ostaje samo alkoholičar koji apstinira. Da bi bio izlečen, mogao bi umereno da pije nakon lečenja, a to je nemoguće. Definicija izlečenog alkoholičara: potpuno apstinira nakon lečenja i trezan umre. Potrebno je da se problemom alkoholizma (naročito prevencijom) bave ne samo psihijatri, već i šira društvena zajednica (porodica, prosvetni radnici, inspekcijski organi, policija, pravosudni organi, odgovarajući zakoni). Samo tako ćemo uspeti da obuzdamo ovu pošast.”.(V.Popović)

LITERATURA

1. Marić J. Klinička psihijatrija. Beograd: Megraf; 2001.

2. Nikolić D. Bolesti zavisnosti. Beograd: Narodna knjiga Alfa; 2007.

3.Popović V. Alkoholizam: epidemija našeg doba. Niš: Vojin Popović; 2007.

4. Republička stručna komisija za izradu i implamentacijuvodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje alkoholizma. Beograd: Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”; 2013.

NEŠTO O KOFEINU

Štetni sastojci braon napitaka su METILKSANTINI – KOFEIN, TEOBROMIN, TEOFILIN

Štetnost: izmene u protoplazmi ćelije, oštećenja hromozoma.

KOFEIN

Kafa je glavni izvor kofeina, moćnog stimulansa koji je u suštini otrovan. Kofein je supstanca koju stvara više od 80 vrsta biljaka. One je luče kako bi se odbranile od insekata i služi kao pesticid.

KAFA - KOFEIN

 U jednoj šoljici kafe nalazi se 0,15-0,20 gr kofeina. Toksična doza kofeina za ljudski organizam iznosi oko 0,50 gr kofeina (3 - 4 šoljice kafe). Smrtonosna doza je 10 gr kofeina (oko 70 šolja kafe).

KOFEIN-NERVNI SISTEM

Kofein prolazi kroz krvno-moždano barijeru. Deluje stimulativno na centralni nervni sistem. Stimuliše koru mozga u delu gde se obrazuju misli, i produženu moždinu  gde se regulišu telesne funkcije.

EFEKTI KOFEINA

Kofein se brzo resorbuje iz probavnog trakta, već nakon 15 min. Neki od efekata koji se odmah javljaju su poremećena ravnoteža, ubrzan rad srca, povišena ili izmenjena visina glasa, nesanica, brze ali nepovezane misli, slabo pamćenje, zamor i drhtavica prstiju, neobjašnjen osećaj straha i uznemirenosti.

EFEKTI KOFEINA

 Drugi simptomi mogu da budu odloženi satima ili nekoliko dana:

- poremećaj sna, poremećaj pamćenja, glavobolja, uznemirenost, lupanje srce, drhtavica, vrtoglavica, hiperrefleksija, razdraženost, uzrujanost, nervoza, nemirne noge i opšta nelagodnost. Kofein naglo stimuliše energetski sistem a zatim produkti njegovog razlaganja čine obrnuto. Samo jedna šoljica kafe povećava12 puta apsorpciju cikličnog AMP (adenozin-monofosfat). Kofein privremeno (trenutno) povećava koncentraciju, ali dugoročno smanjuje ukupnu (trajnu) sposobnost koncentracije.

EFEKTI KOFEINA

Kofein remeti funkcionisanje organa za varenje, izaziva različite stomačne tegobe i jedan je od uzročnika čira na želucu. Kofein povećava izlučivanje kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i hlorida, što štetno utiče na kosti, kožu, mišiće i krv.

OSTEOPOROZA I KOFEIN

Samo jedna šoljica kafe na dan uzrokuje godišnji gubitak koštanog kalcijuma od 1,4%. Kafa je sigurno osnovni uzrok osteoporoze, jer samo jedna šoljica dnevno za 30 godina smanjuje količinu kalcijuma u kostima za čitavih 42%.

KOFEIN-SRCE-KRVNI SUDOVI

Kofein dvojako deluje na srce: U početku ga usporava delujući na parasimpatički deo nervnog sistema vagus, a istovremeno ubrzava rad srca i povećava njegovo opterećenje. Na krvne sudove kofein takođe deluje dvojako: Stimuliše vazomotorne centre, krvni sudovi se sužavaju, a pritisak raste. Na perifernom nivou krvni sudovi se šire.

POROĐAJ I KOFEIN

Istraživanje objavljeno u Medical World News, kod trinaest od četrnaest žena koje su pile sedam ili više šolja kafe dnevno tokom trudnoće, dolazilo je do pobačaja, fetalnih smrti ili mrtvorođenih beba.

Grupa sa Vašingtonskog univerziteta u Sijetlu utvrdila je da su deca čije su majke koristile velike količine kofeina, tokom prvih meseci trudnoće, pokazivala manje sposobnosti da budu aktivna pri rođenju i imala su mišićni tonus ispod proseka.

KOFEIN-CISTE-TUMORI-RAK

Upotreba kafe povećava verovatnoću pojave cista i fibroznih tumora dojke (fibrocistična bolest). U Medical World News, navodi se primer lekarke koja je ovu bolest izlečila prestankom pijenja braon napitaka, u roku od 2 meseca. Kofein je kancerogen. Jedan je od glavnih uzročnika raka bešike i jajnika. Žene koje piju samo jednu šolju kafe dnevno su izložene skoro tri puta većem riziku od dobijanja raka bešike u odnosu na žene koje ne piju kafu. Povećan rizik se javlja i kod muškaraca. Studija objavljena u Journal of the National Cancer Institute, govori o povezanosti kafe sa rakom bešike kod žena, koja se nije razlikovala bez obzira da li je korišćena kafa bez kofeina, sa kofeinom, obična ili instant, i bez obzira da li je kuvana jaka ili slaba kafa. Pržena kafa sadrži hemijsku supstancu akrilamid. Akrilamid je kancerogen i genotoksičan, može izazvati maligna oboljenja jednjaka, želuca ili debelog creva. Najotrovnije su instant kafe u kesicama. Prema podacima SZO, na 1kg kafe u prahu nalazi se od 170 – 230µg akrilamida. (DDDs=120µg/kg)

KAFA BEZ KOFEINA

Proces vađenja kofeina (dekofeinizacija)- vlaženjem sirovog zrna kafe veoma vrućom vodenom parom, a kofein se ekstrahuje uz pomoć raznih hemijskih rastvarača (etil-acetat, metil-hlorid, dihlor-etilen, tečni ugljen-dioksid). Ulja iz kafe zvana "kafeoli" su i dalje prisutna, i nadražuju stomak i ostatak sistema za varenje, stimulišući veću proizvodnju kiseline.

KAFA SA MLEKOM

Proteini mleka smanjuju resorpciju kofeina u organizmu. Belančevina kazein pomešana sa kafom stvara tanat kofeina, nerastvorljivo jedinjenje koje stimuliše lučenje kiselog želudačnog soka, posebno kada je kafa uzeta na prazan stomak. Slično deluje i jače zaslađena kafa.

ŠTA JE „PRAVI ČAJ“?

Pravi čaj se dobija fermentacijom i prženjem listova biljke (žbuna), koja se zove „Čaj“ (Thea sinensis), a u trgovini se prodaje pod nazivom: indijski, ruski, kineski, crni, zeleni... Crni čaj- biljka se posle berbe podvrgava potpunoj fermentaciji.

CRNI ČAJ

TEIN = KOFEIN; TEOBROMIN

TEOFILIN- povišuje temperaturu tela, stimuliše nervni sistem i sistem krvnih sudova, povišava kiselost želudačnog soka, izaziva gušavost (struma).

ZAŠTO ČOKOLADA NIJE ZDRAVA?

  TEOBROMIN- diuretik, abnormalan rast žlezda, stimulacija centralnog nervnog sistema i sistem krvnih sudova, crvenilo i svrab kože.

 KOFEIN- pojačava učinak teobromina u čokoladi.

SVOJSTVENA HEMIJSKA TOKSIČNOST ČOKOLADE

Čokolada sadrži 0,45 do 0,49% oksalne kiseline. Oksalna kiselina može da se kombinuje sa kalcijumom i da formira nerastvorljivo jedinjenje, kalcijum oksalat, koji se izbacuje iz tela, još više umanjujući količinu dostupnog kalcijuma u crevnom sistemu.

KONTAMINENTI U ČOKOLADI

 Fermentacija semena kakaovca je važan proces radi dobijanja prave arome čokolade, traje 3-8 dana. Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male životinje prave gnezda u tim gomilama; razvoj plesni – kancerogeni aflatoksin. U kasnijem toku proizvodnje moguća su zagađenja i drugim mikroorganizmima (Salmonellama, Yersiniom...).

ADITIVI U ČOKOLADI

Čokolada je po svojoj prirodi veoma neukusna, jer je gorka i neprijatna.

Velike količine šećera;

-          Sredstva za alkalizaciju- soli i baze (E500, E501, E503, E504, E527...);

-          Kiseline (E330, E334, E338);

-          Emulgatori i stabilizatori (E322, E442, E471, E476).

BELA ČOKOLADA JE „MANJE“ ŠTETNA

Bela čokolada se dobija kroz presovanje ispečenog kakaovog semenja, koja su očišćena od omotača i stvarno sadrži supstance TEOBROMIN i KOFEIN, koje izazivaju zavisnost.

MNOGO BOGATIJA MASTIMA od svoje tamnije „sestre“, ali to je prava čokolada, zato što ukus, aroma i narkotičnost čokolade duguje njegovoj masnoći.

 „COCA-COLA“

KOFEIN I TEOBROMIN

UGLJEN-DIOKSID - E290 – Konzervans, gas za pakovanje, direktno utiče na količinu kiseonika u organizmu.

NATRIJUM-BENZOAT – E211 – Konzervans, izaziva hiperaktivnost i smanjenje inteligencije kod dece, kancerogen.

Regulatori kiselosti

FOSFORNA KISELINA – E338 – Smanjuje gustinu kostiju, jer vezuje kalcijum i magnezijum i stvara soli koje se ne apsorbuju. Takođe izaziva bolesti bubrega, kao i stvaranje kamena.

NATRIJUM-CITRAT – E331 - Regulator ukusa je u stvari anestetik (za jezik) i antikoagulant.

Veštački zaslađivači

ACESULFAM K (Sunette, Sweet&Safe, SweetOne) – E950 – Veštački zaslađivač 200 puta slađi od šećera, za koji se tvrdi da nije dovoljno testiran pre puštanja u upotrebu i za koji se sumnja da je kancerogen.

NATRIJUM CIKLAMAT – E952 – Veštački zaslađivač koji je 1969. zabranjen u Americi, (koristi se u Evropi i Kanadi) jer su istraživanja otkrila da je kancerogen.

Veštački zaslađivači i GMO šećer

ASPARTAM (Nutrasweet, Equal i Sugar Twin) – E951 – Veštački zaslađivač koji je 200 puta slađi od šećera, a istovremeno je niskokaloričan („sugarfree“ proizvodi), kancerogen.

FENILALANIN koji sadrži aspartam - utiče na lučenje serotonina (hormona sreće) i izaziva zavisnost, depresiju, gubitak pamćenja...

KARAMEL AMONIJAČNO-SULFITNI – E150d –Sredstvo za bojenje, u Kaliforniji je stavljeno na listu kancerogenih proizvoda, jer sadrži kancerogeni 4-MEI (metilimidazol).  

PREDLOG MERA

Prekinite konzumiranje kafe i drugih braon napitaka na duži rok;

Proces odvikavanja traje oko 30 dana i obično je praćen privremenim pogoršanjem opšteg stanja: glavobolja, vrtoglavica, umor, bol u leđima, poremećaji vida...

Za ublažavanje tegoba: Masaža, tuširanje, „parenje“ nogu, dobro osmišljen program dnevnih aktivnosti (bez dosađivanja).

Za glavobolju: Stavite šolju braon napitka u frižider. Ako se jave simptomi, uzmite supenu kašiku pića i sačekajte 30 minuta.